Primedbe i predlozi na radnu verziju Nacrta Zakona o rokovima izmirenja novčanih obaveza
01.02.2012
Nakon sprovedene javne rasprave o Radnoj verziji Nacrta Zakona o rokovima izmirenja novčanih obaveza, koja je sprovedena elektronskim putem (sajt RPK Subotica i mejlovi privrednika) sumirani su predlozi i primedbe na navedeni dokumenat.
Primedbe i predlozi se odnose na sledeće klauzule iz radne verzije:
1. U članu 2. a) prilikom razjašnjavanja pojedinih izraza potrebno je navesti i finansijske institucije: banke i osiguravajuća društva,
b)zakonom moraju biti obuhvaćeni preduzetnici u svim transakcijama,
pa i medjusobnim,
2. U članu 3.
- stav 2. brisati
- stav 4. a) tačka 1. brisati
b) tačka 2. se mora doraditi i treba da glasi: "od dana kada je poverilac ispunio svoju obavezu isporukom roba i izvršenjem usluga, overenu od strane kupca na pratećoj dokumentaciji",
c) tačka 3. brisati
- stav 5. brisati
3. U članu 5. izvršiti pojašnjenje koje se odnosi na ništavnost i rušljivost ugovora,
4. U članu 7. u stavu 1. brisati reči :"izmedju javnog sektora i privrednih subjekata"
5. U članu 9. u stavu 1. zameniti reč "izuzev" sa reči: "uključujući",
6. U članu 12. posle stava 1. dodati stav 2. koji glasi:
"Izuzetno, stvorene, dospele obaveze do donošenja ovog zakona, moraju se izvršiti u roku od 120 dana od dana primene ovog zakona. Nakon ovog roka, za neizvršene obaveze primeniće se odredbe o rokovima izmirenja obaveza iz člana 3. stav 1. i člana 4. stav.1. ovog zakona.
O B R A Z L O Ž E N J E
Očekivanja privrednika oko donošenja propisa kojim bi se konačno regulisali odnosi u sferi plaćanja usmerena su ka donošenju takvog propisa u kome niko ne bi bio povlašćen i gde bi doneti propis bio lex specialis. Vrlo je bitno da zakonom budu obuhvaćeni svi subjekti, što znači da se isti odnosi i na finansijske institucije: banke i osiguravajuća društva, na sva preduzeća i sve preduzetnike, na privredne subjekte koji su u restruktuiranju. Pošto je zakon lex specialis, kaznene odredbe se moraju odnositi na sve učesnike, što praktično isključuje izuzetke iz člana 9. bez obzira na propise koji štite državu, autonomnu pokrajinu i lokalne samouprave. Potrebno je pronaći obavezujuće odredbe za ove institucije kako bi se zbog eventualnih neplaćanja u 60 dana ne bi ponovila prošlost.
Posebno pitanje odnosi se na sprovodjenje odredbi ovog zakona. Radnom verzijom je predvidjeno da sprovodjenje zakona izmedju javnog sektora i privrednih subjekata kontroliše Poreska uprava. Nameće se pitanje ko će kontrolisati sprovodjenje odredbi zakona izmedju samih privrednih subjekata. Naše mišljenje je da Poreska uprava mora biti institucija koja će kontrolisati i sprovodjenje odredbi zakona i izmedju privrednih subjekata.
Ugovori o plaćanju izmedju subjekata su deo ovog nacrta i predstavljaju dogovor oko roka plaćanja, koji mora biti u 60 dana. Članom 5. predvidjena je mogućnost ništavnosti i rušljivosti pojedinih odredbi ugovora i mišljenja smo da u ovom propisu treba detaljnije obraditi ove mogućnosti, kako bi se izbegle zloupotrebe.
Rok za izmirenje novčanih obaveza iz člana 3. Radne verzije zakona ima nekoliko načina. Po nama, jedini ispravan početak roka za izmirenje obaveza je dan kada je poverilac izmirio svoju obavezu isporukom roba ili izvršenjem usluga, a kupac potpisom na pratećoj dokumentaciji overio preuzimanje robe ili usluge. Računi ili fakture treba da prate ovu dokumentaciju i da se na osnovu nje istavljaju, ali ne i da budu uslov da prijemom istog od strane kupca, počinje teći rok od 60 dana. Sa stanovišta kontrole bolje je da se rokovi od kada teče 60 dana smatra dan preuzimanja robe i usluga od strane kupca.
S obzirom na česta pitanja privrednika, dobijena kroz elektronsku javnu raspravu na našem terenu, šta će biti sa starim dugovanjima, koja nisu predmetom ovog zakona, jer se isti primenjuje na ugovorne odnose nakon stupanja na snagu ovog zakona, mišljenja smo da je u članu 12. radne verzije potrebno dodati stav 2. kojim bi se regulisala stara dugovanja. Rok za regulisanje takvih dugovanja bio bi 120 dana od dana primene ovog zakona, a u slučaju da se obaveze ne regulišu u navedenom roku, na takva dugovanja bi se primenili rokovi iz člana 3. stav 1. i člana 4. stav.1., odnosno rokovi ne duži od 60 dana. Mišljenja smo da se, dakle, i regulisanje starih obaveza mora predvideti ovim propisom. U najgorem slučaju, rokovi za regulisanje takvih dugovanja su 8 meseci od dana donošenja zakona, što je više nego primeren rok da se konačno uvede red sa dospelim potraživanjima. Ako neko duguje 8 meseci i ne može u ovom roku da reguliše obavezu, takav i ne treba da postoji u sistemu.
Sekretar RPK Subotica, Predsednik RPK Subotica,
Ivan Vojnić Tunić Vojinović Slobodan
