PREDLOG Izmena i dopuna Zakona o porezu na dodatu vrednost dostavljen Vladi Republike Srbije
24.05.2011
Na XXXI sednici Upravnog odbora Regionalne privredne komore Subotica, održanoj 17.05.2011. godine u Subotici usvojen je Predlog Izmena i dopuna Zakona o porezu na dodatu vrednost.
Nakon uvodnih izlaganja i velikog broja diskusija, Upravni odbor Regionalne privredne komore Subotica, podržao je zahtev privrednika iz Regije, koji je prethodio ovoj sednici i doneo:
1. Predlog Izmena i dopuna Zakona o porezu na dodatu vrednost (Službeni list RS 84/04, 86/04, 61/05 i 61/07) u delu Poglavlja: VII. PRETHODNI POREZ i to tako da se u članu 28. stav 2. tačka 1. koja glasi: ,,Pravo na odbitak prethodnog poreza obveznik može da ostvari ako poseduje: 1)račun izdat od strane drugog obveznika u prometu o iznosu prethodnog poreza u skladu sa ovim zakonom,, se menja i dopunjuje i nakon toga stav 2. tačka 1. ovog člana bi glasio:
„ Pravo na odbitak prethodnog poreza obveznik može da ostvari ako poseduje:
- 1. račun izdat od strane drugog obveznika u prometu o iznosu prethodnog poreza u skladu sa ovim zakonom, s tim da pravo na odbitak prethodnog poreza obveznik može koristiti isključivo u poreskom periodu u kome je izvršio plaćanje računa izdatog od strane drugog obveznika „
OBRAZLOŽENJE
Zakonom o porezu na dodatu vrednost regulisani su odnosi obveznika poreza u delu medjusobne kontrole poreskih obaveza, jer su prethodni porez i obračunati porez u direktnoj vezi. Sa stanovišta zakonodavca oba ova poreza iskazana su u istim iznosima i predstavljaju za oba obveznika stavke koje kreiraju njihove poreske obaveze u poreskom periodu. Znači, prethodni porez je odbitna stavka za onoga koji je kupio odredjenu robu ili uslugu, a za prodavca obavezu koju mora da uplati kao poresku obavezu. Pošto je u sistemu proizvodnje postoji više faza, nivo obračunatog poreza sadrži i dodatu vrednost koja je ustvari predmetom poreza na dodatu vrednost, koji se uplaćuje, ali je ovaj porez istovremeno za nekoga ko je kupio robu u nekoj od faza u lancu i prethodni porez, pa je odbitna stavka.
U dobro uredjenim sistemima, način sprovodjenja poreza na dodatu vrednost je izuzetno značajna fiskalna stavka. Primenjeno na naše uslove, postojeći zakon o porezu na dodatu vrednost je jedan od najkvalitetnijih propisa koji se primenjuje u našoj praksi. Medjutim, finansijska nedisciplina zbog nepoštovanja rokova plaćanja i monopolski položaj velikih sistema kada su plaćanja pomerena i na 150 do 180 dana, a prethodni porez se koristi kao odbitna stavka, stvorila je nelogičnu i neekonomsku poziciju dužnika, da pored toga što nisu izvršili svoje obaveze u plaćanju računa od svojih dobavljača, koriste i pravo iz člana 28. Zakona o porezu na dodatu vrednost, da umanje svoju poresku obavezu poreza na dodatu vrednost u poreskom periodu za porez na dodatu vrednost sadržan u nabavci robe ili usluga.
Predlogom izmene Zakona o porezu na dodatu vrednost, stvoreni su uslovi da se uvede finansijska disciplina u plaćanjima dužničkih obaveza jer se u protivnom ne može koristiti pogodnost umanjenja poreske obaveze za prethodni porez i porez na dodatu vrednost se mora uplaćivati u punom iznosu. Praktično, sa ovom izmenom se kažnjavaju neredovne platiše za svoje obaveze prema dobavljačima, iznos uplaćenog PDV u budžet Republike se povećava, jer se ne koristi odbitna stavka prethodnog poreza jer nije izvršeno plaćanje računa prema dobavljačima, stimuliše se, baš zbog korišćenja prethodnog poreza, redovno plaćanje računa dobavljačima, a dobavljači popravljaju svoju finansijsku situaciju, likvidnost i omogućava se nesmetana proizvodnja.
Analizirajući efekte ovih dopuna zakona, dolazi se do zaključka da se eventualnom primenom ovih dopuna popravlja finansijska disciplina u državi, a priliv sredstava PDV u budžet je ravnomerniji. Jedini gubitnici ovim izmenama su nesavesni obveznici, koji svoje obaveze ne plaćaju prema dogovorenim rokovima svojim dobavljačima, kao i oni obveznici koji koriste svoj privilegovan položaj na tržištu da plaćanja vrše posle nekoliko meseci i da se njihov razvoj ostvaruje dobrim delom preko dobavljača kojima nisu plaćene obaveze, kao i preko manje plaćenog PDV, jer su ga umanjili koristeći postojeće zakonske klauzule, a celokupnoj javnosti je kristalno jasno da tako nešto ne bi trebali imati, jer njihovo poslovanje podpomaže i država jer je dobila manje poreza. Sa ovim izmenama popravila bi se kompletna slika finansijskog stanja u zemlji i znatno bi se pomoglo u rešavanju nelikvidnosti realnog sektora.
U tehničkom smislu, kontrola utvrdjene obaveze PDV za poreski period, koja bi se plaćala prema ovim dopunama ne bi predstavljala dodatno opterećenje za pravna lica, jer bi ista bila vrlo jednostavna i sastojala bi se u dodatnoj kontroli plaćanja obaveza po računima, koja već postoji u preduzećima i koristi se za neke druge potrebe. Prema procenama službi u Komori, postojeća Poreska prijava poreza na dodatu vrednost, koja se do 10. u mesecu za prethodni poreski period, podnosi na Obrascu PPPDV, ne bi se morala menjati, već bi se kroz Rekapitulaciju obračuna obaveza PDV, koji nije propisan obrazac mogao obezbediti podatak o plaćenim računima u poreskom periodu, čime bi terenska kontrola mogla brzo i efikasno da konstatuje činjenično stanje.
