Aktuelnosti

Stranci uz ograničenja do domaćih oranica

14jul2017

Kako se približava 1. septembar i obaveza Srbije da prema Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) omogući stranim licima da kupe domaće zemljište pod jednakim uslovima, počinu da se razvijaju teorije o tome kako će taj model prodaje da izgleda.

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović izjavio je da je stav Vlade Srbije jasan i da zemljište neće biti prodavano strancima od 1. septembra ove godine. Liberalizacija tržišta, na koju se Srbija obavezala SSP-om, biće ograničena što će, kako je Nedimović najavio, onemogućiti stranim državljanima da u određenom vremenskom periodu mogu lako da dođu do zemlje.

Spekuliše se da će stranci koji žele da kupe poljoprivredno zemljište u Srbiji morati da imaju prebivalište (a ne boravište) u našoj zemlji bar sedam godina, dok će za firme iz inostranstva uslov biti da su bar pet godina registrovane u Agenciji za privredne registre (APR). Država, navodno, neće izmišljati nova rešenja, već će se poslužiti rešenjima koja su primenile druge zemlje, sadašnje članice EU.

Evropski komesar za poljoprivredu Fil Hogan je rekao da je prodaja poljoprivrednog zemljišta osetljivo pitanje, ali da ne treba da bude straha jer SSP ne otvara vrata za kupovinu zemljišta građanima EU bez ikakvih ograničenja. SSP podrazumeva da od 1. septembra 2017. neće biti diskriminacije između građana Srbije i EU dok kupuju nekretninu, uključujući i poljoprivredno zemljište, a domaće vlasti i dalje mogu da regulišu uslove kupovine zemljišta, ako se ti uslovi jednako primenjuju. Iz EU nas ohrabruju rečima kako nakon prethodnih proširenja EU, progresivna liberalizacija kupovine zemljišta nije dovela do toga da stranci u značajnijoj meri stiču ili kupuju oranice u novim zemljama članicama.

Ostaje pitanje kako će Srbija svoje obaveze uspeti da odloži. Prema rečima ministra Nedimovića zemljište neće biti prodavano strancima od 01. septembra. Stiče se utisak da je po ovom pitanju država morala da se odredi mnogo ranije. Inače, Srbija je jedina zemlja koja je u postupku pregovora o pridruživanju prihvatila obavezu da liberalizuje tržište poljoprivrednog zemljišta. Ostale su tu obavezu imale tek po ulasku u EU. Problem nesmetane primene obaveze iz SSP-a predstavljaju i potraživanja potomaka nekadašnjih vlasnika, koja prema procenama Agencije za restituciju iznose oko sto hiljada hektara poljoprivrednog zemljišta, a do sada im je vraćeno tek oko 20.000 hektara.